Dragomir Anđelković: Opozicija koja je za izbore pristaje da ide putem koji Vučić želi

Opoziciono delovanje može da ima dva suštinska cilja. Prvi je, kao što i treba da bude, rušenje vlasti kako bi njeni oponenti došli u priliku da realizuju ono zašta misle da je bolje za državu. Sve to dobija na značaju kada se ne radi o običnim političkim borbama, kao u našem slučaju, već o nastojanju da se autoritarni i štetočinski režim sruši. Drugi, samoživi modalitet opozicionog delovanja skopčan je sa stavljanjem akcenta na opstanak tamošnjih političara na relevantnom delu političke scene, kako bi imali mogućnost da lično profitiraju od bavljenja javnim poslom“, kaže u autorskom tekstu za Danas politički analitičar Dragomir Anđelković.

Ko god tako ne rezonuje ili nije toliko politički nevešt da nema šta da traži u političkoj areni, ne bi smeo da izađe na Vučićeve izbore dok god ne bude jasno da će biti implementirano sve ono što je bitno kako bi proces odabira narodnih predstavnika bio pošten.

Vučić od kada je na vlasti namešta izbore, i sa tom praksom ide sve dalje i dalje, tako da danas ono što imamo podseća na lažni parlamentarizam u površno prikrivenim diktaturama, kakva je bila ona Rafaela Truhilja u Dominikanskoj Republici. Sada se prvi put ukazala prilika, u kontekstu sve većeg pritiska nekih EU faktora na ovdašnji režim, da on sprovede relevantne politike reforme.

Vreme za pritisak na njega je sada bolje nego ikada pre, dok je u toku kampanja za Evropski parlament, jer onda se povećava šansa da Evropska komisija donese odluku o EU istrazi nameštanja izbora (što je mnogo više od blagih preporuka OEBS-a). Toga se Vučić jako boji i spreman je na ustupke ako se suoči sa jedinstvenim stavom opozicije da će u suprotnom bojkotovati izbore. No, kako bi to izbegao, „Aleksandar Truhiljo“ je spreman na razne dilove sa onima koji na to pristaju, odnosno pripadaju drugoj pomenutoj opozicionoj kategoriji.

Rad je da onima koji su spremni na lično-partijske kombinacije, da više nego bilo kada pre. U tome mu asistiraju i neki strani faktori, npr. američki ambasador Hil, kojima je samo bitno da Vučića niko ne dira dok ne završi predaju Kosova.

To sve je ključ negativnih dešavanja u koaliciji „Srbija protiv nasilja“. Oni koji su tu nepokolebljiva opozicija insistiraju na bojkotu, koji je jedini put ka demokratizaciji Srbije. Oni koji su, pokazalo se, pre svega zainteresovani za sopstveno mesto pod „opozicionim suncem“ i korist koja iz toga može da proizađe, pristaju da idu putem koji Vučić želi.

Za njima onda nažalost kreću i oni koji su pokolebani nejedinstvom i gube nadu da išta principijelno može da se uradi za Srbiju. Međutim, treba imati u vidu da su građani važniji od svih političara.

Oni u SPN koji shvataju da sa Vučićem nema tajnih dogovora koje on neće izigrati, treba zato da nastave svojim putem. Oko njih će se okupljati sve veći broj građana koji žele promene čak i ako SNP sada doživi brodolom, jer bi deo njenih članica postao isto ono što su već sad Nestorović sa svojim pristalicama ili što je bila Milica Zavetnica. Vučićevi prsti su u svemu tome prisutni, ali srećom to sve više građana ove zemlje shvata.

Pitanje bojkota prljavih izbora je vododelnica! Još ima nade da to shvate i oni u SNP-u koji sada pokazuju defetistički stav, a nisu još nepovratno utonuli u živo blato prljavih dilova, te da stanu u red sa kolegama i koleginicama koje odbijaju da vode Srbiju na novu izbornu giljotinu.

(Danas)